Kroz filipinsku džunglu do Kavasan vodopada. Kanjoning koji razvija strah od visine

Dosta smo vremena proveli birajući adekvatno ostrvo na Filipinima. Odluka na kraju pade na Cebu. Glavni razlog bile su kit ajkule. Drugi visoko kotirani cilj bio je kanjoning do Kavasan vodopoda. Za ovakvu akciju izabrali smo Planet action adventure ekipu koju smo upoznali u Moalboalu, malom ribarskom selu nadomak vodopada.

Kako to ide

Kanjoning ne zahteva mnogo. Prvenstveno vam treba dobra volja, a zatim i adekvatna obuća. Atletske patike su sasvim ok ako već niste u fazonu da ovakvo iskustvo ponavljate. Ukoliko planirate možda da se posvetite ovom hobiju jedne FiveTen kanjonirke bi vam dobrodošle. Nije loša ideja imati i rukavice poput PowerGrab. Sve ostalo dobijate od ljudi koji vas vode. To ostalo može da bude poduži spisak, a i ne mora. Tu prvenstveno spada aplinistička kaciga, zatim nepotopivi prslukvezovi i vodootporna užad. Na Kavasanu zbog tople vode i vrućeg vremena nama nisu trebala, al’ neretko u opremu spadaju ironilačka odela.

Da sve to nije zajebacija shvatili smo čim su nas ubacili pod šator da slušamo predavanje o tome kako ne sme da se zagađuje okolina. A da…i o tome kako da ne izlomimo kosti i šta da uradimo ako nam se baš to desi, ili pak kako da obezbedimo prijatelja ukoliko je pao u nesvest prilikom skoka sa litice. Da, ovo je ruta gde se užad i ne koriste toliko. Skače se sa 6 do 15 metara. A na posteru je pisalo easy tour

kanjoning filipini
Ujaaa…belci a je l’ možete ovo?

Vodič nam je bio neviđeni kralj. Jedan od onih likova koji ima osmeh od uha do uha. Zajebava se non stop i podsmeva svakome ko pokaže da je iole smotan. Dakle, stručna ekipa je uvek tu i na raspolaganju. Predvode celu priču.

S druge strane, mi smo malo prestravljeni, jer u grupi imamo drugaricu koja je veći kralj od njega. Krenula je, a ne zna da pliva. Uči. Mi je podržavamo i pridržavamo. Bodrimo se kako to nije mnogo bitno, piše easy tour. U redu je, mada nije idealno, da slabiji plivači krenu da se lomataju po džungli. Ruta je takva da sve što nas čeka može i da se zaobiđe. 

Stvari koje se pre samog puta moraju potvrditi:

  • da niste alkoholisani ili drogirani
  • da se obavezujete na stalno nošenje prsluka i kacige
  • da nemate specifična medicinska stanja
  • da nemate fobije

Da podelimo jedno naše zapažanje. „Lakše“ ture na Filipinima upšte nisu lake. Užad se koriste ređe, ili se uopšte ne koriste. Stene su dobre za skakanje. Voda je dovoljno duboka. Kada vam je prvi put, to ume da bude ozbiljan problem, jer strah postoji, a vodiči, kao putpuno otkačeni likovi, pre će vas nagovoriti da se bacite sa litice nego da samo zbog vas razapinju užad i kače klinove. Ovo je ujedno priča o tome kako izgleda skakanje sa 2-3 sprata a da prethodno niste skočili ni sa hoklice.

 

Kako je nama išlo

„Pa šta može da nam se desi“, bejahu moje reči tačno 2 sekunde pre nego što sam se na ravnom okliznuo o neki korov i seo (čitaj tresnuo) dupetom na zemlju. Vodič prasnu u smeh. 

Haha hahahaha…look at him…maybe you should go by car to the watefall!

Zajebant. Divan čovek. Bio je neizmerna podrška tokom celog puta. Posle nekih 15 minuta hoda bez daljih saplitanja na ravnom, stigli smo na početak priče. Tu nas je čekala provalija! Izgleda da se počinje skokom sa 10 metara visine.

Who’s going first?

„Kako ko? Pa Ivana, ona ne zna da pliva.“

A Ivana zapalila preko lijana da se spušta, sa strane, direktno do vode. Izdala!

„Jedite govna, ludaci!“ reče ne okrećući se.

kanjoning filipni
Nežni početak kanjoninga do Kavasana

Gledam Gagu. Gaga gleda mene. Mihajlo, četvrti član, gleda u nas. Međusobno se punimo leptirićima u stomaku, samo ovi naši neće nigde da lete. Ovo je jedan od onih momenta kada je sasvim OK da pričate sami sa sobom.

„JA ĆU!“ Plačem u sebi…nikad nisam skakao ni sa 2 metra, a kamoli sa 10.

It’s gonna be OK. Just wave with your hands and legs. Jump on your feet.

„Mlataram. Na noge. Dogovoreno!“

Skočio sam na dupe! Osećaj je grozan. Kao da sam primio nešto tamo gde ne treba. Izbezumljena faca vodiča mi je bila sasvim dovoljna da skontam koliko je sve to ličilo na pokušaj samoubistva.

No, maaaan. Nooo. Don’t do like that again. Please!

Očigledno su i ostali to pomislili jer svako sledeći ko je skočio morao je da me pita da li sam dobro. A ja kao Tim Rot iz filma Ulični psi…

kanjoning filipini
Nije mi ništa

Nema vremena za oporavak i ćućorenje…ode nam vodič. Skakuće lik sa stene na stenu i viče „Follow me!“ A mi se vučemo za njim kao da idemo sa ratišta.

kanjoning filipini
Ulaz u jednu od pećinica

Sama lokacija oduzima dah. Nekima jer su pod vodom (nije Ivana), a nekima jer je priroda fenomenalna. Dok smo se probijali na granama drveća su se svuda videli i čuli majmunčići. U vodi su se mogle naći milipede i centipede. Vodenih zmija nije bilo ili ih mi, na svu sreću, nismo videli.

kanjoning filipini
Ne vidi se al’ insekata ima na sve strane

Nekih kilometar od samog Kavasan vodopada nalazi se the spot. Najviša tačka za skakanje od 15 metara. Do tog mesta skakali smo već jedno 4-5 puta. Neki istraumirano odustaju, neki bezglavo nastavljaju. Mi smo bili u drugoj grupi. Na ovim visinama zabranjeno je skakanje sa kacigom. Sila udara može da bude nezgodna i nije pametno imati nešto privezano za bradu.

kanjoning filipini
Pogled sa 15tak metara

„Ajd’ ja ću prvi!“

Prilazim ivici gazeći petama po korenju. Svaki koren, utaban od silnih skokova, dođe kao mali stepenik. Klizav. Puzeći se spuštam i nakon sedam koraka stigao sam. Lep pogled nema šta! Prvo pravilo kada iskačete iz zone komfora jeste da ne čekate. Kakvo crno razmišljanje. Presečeš to u sebi i samo odradiš. Držeći se tog pravila brzo se ispravljam, ali jebi ga, prsluk mi kači korenje, gubim ravnotežu i krećem da padam.

Koliko sekunda može da bude jebeno duga! Na kraju ove, jako bitne sekunde nalazila se ruka našeg vodiča koji žustro hvata prsluk. Taj čudan trzaj tela kada te neko zgrabi teško se da zaboraviti. Leptirići u stomaku pretvoriše se u monstrume…

 

Na kraju se ipak skočilo po starom dobrom receptu, maši nogicama, maši rukicama i samo na noge. Da nije, verovatno bi se razvio strah od visine. Mada, da se ne lažemo, na nekima od nas ovo jeste ostavilo posledice.

kanjoning filipini
Kavasan vodopad

Posle 3 sata probijanja, nekoliko skokova, provlačenja kroz pećine, plivanja, preskakanja i potrošenih 40tak evra na ovu avanturu…stigli smo. Kavasan vodopad je lep al’ nije ništa spektakularno. Baš kao često u životu, putovanje je bolje od odredišta.

 

Kanjoning kod nas

Ako ste fan ovakve aktivnosti ne morate da odete preterano daleko da bi je doživeli. Kanjoning je lepo razvijen na našim prostorima. U Srbiji i Crnoj Gori je moguće istraživati kanjon Vruća Reka, Rača, Barska reka, Mrtvice, Izubra, Trebješnice, Knezovi, Brusnice, Tribuća, Grlja, Seoski potok, Škurda, Suhi Do, Nevidio, Sušica, Perin potok, Dubrašnica i još mnoge mnoge druge. Ima ih i po Bosni!

Nikako nije pametno da idete u sopstvenoj organizaciji. Zapalite sa Wild Serbia ili Extreme Canyoning momcima i devojkama. Barem za početak.

Izvor: Trip Blog Post

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *