Jelena Bašević: Ne treba očekivati da putovanja budu savršena, nego da budu sadržajna

Kada sam prvi put otvorila Jelenin blog Snovi u koferima, imala sam namjeru samo da bacim pogled na strukturu bloga, fotografije i objavljene tekstove, a onda da nastavim sa čitanjem kada budem imala više vremena. Međutim, pročitala sam prvu rečenicu Jeleninog predstavljanja. Pa drugu. Treću. I tako me čitanje odvuče kao rijeka do kraja teksta. I znate šta? Pomislila sam – zar nema još?! Brzo olovku u ruke i napiši joj pitanja kako bi saznala što više o snovima u njenim koferima!

Brzo sam ugledala poruku u inbox-u, i otvorila mejl. Tu su me sačekali iskreni odgovori veoma prijatne djevojke. Bašita nam je pisala o svom neobičnom susretu na ženevskom aerodromu, Lionu, gradu koji ju je prijatno iznenadio ali i o razlozima ponovnog vraćanja u Sremske Karlovce. Novac je sastavni dio svakog putovanja, ali svakako nije najbitniji. Za nju krenuti u nezaboravno putovanje nikako ne znači – imati dosta novca, nego biti maštovit. Krenuti u avanture ali ne planirajući mnogo, jer uvijek se desi nešto neočekivano u šta treba da se upustimo. Krenuti, ali ne na odmor, nego u istraživanje.

Na njenom blogu naći ćete mnoštvo interesantnih priča koje je napisala, ispunjena utiscima sa putovanja. Tu nisu samo avanture, već i ,,važne životne lekcije“ kroz koje upoznajemo sebe. Upoznavanje novih lica, novih stisaka ruke, novih ljudi, jedno je od najjačih sjećanja koje poslije svega nosi sa sobom. Ponekad osmijeh na licu domaćina mnogo više znači od udobne putničke sobe. Nekada prijateljsta, iako ostvarena u jednom danu, mogu da znače za čitav jedan život. Ljubavi, iako nekada počnu i završe se na istom putovanju, mogu da nauče o nečemu što usamljeni putnik ne bi mogao otkriti.  Jelenini tekstovi poručuju – skinite okove predrasuda sa sebe i tek onda krenite na put, jer svako putovanje može da vas iznenadi nečim sa čime se do tada niste susretali. U tome i jeste čar!

Ovaj intervju predstavlja vam djevojku koja avanture traži sa koferima u ruci, uvijek raspoložena za upoznavanje novih ljudi i mijesta.

Studirala si u Beogradu, a završila master u Madridu. Koja je najveća razlika između ova dva grada, bilo pozitivna ili negativna?

– Madrid mi se svideo zato što, baš kao i u Beogradu, na ulicama uvek ima ljudi u bilo koje doba dana i noći. Međutim, to je metropola sa preko četiri miliona stanovnika sa velikim brojem znamenitosti i znatno boljom infrastrukturom. Sviđa mi se njegov spoj lokalnog i kosmopolitskog i veoma raznovrsan kulturni život. Beograd će uvek biti moj grad, tako da mu praštam sve mane, iako mi teško pada naš nemar prema kulturnoj baštini i prljavština na ulicama i rekama. Madridska klima mi mnogo više prija, jer su leta vrela, a zime blage i nema snega tako da sam po povratku u Beograd morala da se vratim u debelu jaknu i čizme, a da se oprostim od dugih šetnji po najvećem parku, Retiru i od barova kvarta Malasanja o kome je pevao i Manu Čao.

U Sremskim Karlovcima si bila još u osnovnoj školi. Šta je tebe, kao svjetskog putnika, navelo na to da se ponovo vratiš njima?

– Najpre poznanstvo sa jednom devojkom koja je takođe strastvena putnica, a zatim i potreba da upoznajem svoju zemlju i sva ona mesta koja su mi na dohvat noge, da se tako izrazim. J Ljudi su uvek moj najveći motiv da putujem. Pored toga, ne doživljavamo isto mesto na isti način u različitim periodima života, tako da verujem da se na neka mesta treba vratiti kada se ukaže prilika. Ovog puta sam u Karlovcima probala izvrsno lokalno slatko vino – bermet, saznala da se svake godine održava Festival kuglofa, posetila istorijske znamenitosti… Sremski Karlovci su pravi primer kako se ne mora putovati daleko da bi putovanje bilo zanimljivo.

Da li si u nekom gradu našla mnogo više avantura nego što si to očekivala dok si pripremala kofere za polazak? Koji grad te je prijatno iznenadio?

– To je definitivno Lion, francuska gastronomska prestonica, a ja sam ga nazvala „francuski šarmer na dve reke“. Posetila sam ga u vreme Evropskog fudbalskog prvenstva i upoznala grad u sred sportske euforije što je bio poseban doživljaj. Vožnja biciklom pored reka Rone i Saone pomogla mi je da upoznam obale i različite kvartove. Pamtiću jednu simpatičnu anegdotu. Putovala sam avionom do Ženeve, a onda autobusom do Liona. Po izlasku sa aerodroma počela sam da tražim autobusku stanicu. Pitala sam nekoliko ljudi na engleskom da me upute, ali bezuspešno dok nisam naišla na jednog dekicu koji je imao strpljenja da mu objasnim gde idem iako nije dobro govorio engleski. Pokušavali smo na špansko-italijanskom dok me nije pitao odakle sam. Kada sam imitirajući francuski akcenat izgovorila „serbie“ on je odmah uzviknuo: „Ma što ne kažeš!“. Ispostavilo se da već preko dve decenije živi u Lionu tako da smo putovali zajedno. Ispičao mi je ceo svoj život u toku te vožnje, preneo utiske o Francuskoj i Francuzima.

Šta je lajt motiv tvojih putovanja?

– Upoznavanje samog sebe. Obično kažemo da se putovanjima šire vidici, ali ja bih rekla da tu ima mnogo više. U nama se otvara sasvim nova teritorija za nova iskustva, nova saznanja, nove ljude. Zato i u koferima uvek treba ostaviti malo mesta za suvenire, odnosno za sve ono što vratimo sa putovanja i što postane deo naših života.

Koji je tvoj savjet za dobro putovanje? Šta bi poručila svim putoholičarima?

– Prvi savet bi svakako bio da putuju što više, da istražuju pre putovanja, ali i na samom putovanju. Zapravo, da budu radoznali, ali da ne dozvole da ih zavedu sve te informacije koje saznaju u toku priprema. Da predrasude ostave kod kuće i da putuju sa što manje stvari. Ne treba očekivati da putovanja budu savršena, nego da budu sadržajna.

Šta te opušta kada se umoriš od asfalta?

Knjige, bilo da su u pitanju putopisi, romani ili popularna psihologija. To su žanrovi koje volim i u kojima ponekad pronađem inspiraciju za svoje tekstove. Na mene je snažan utisak ostavila knjiga Snežane Radojičić, „Zakotrljaj me oko sveta“, jer govori o početku osvarenja jednog sna i može ohrabriti mnoge da krenu na svoje putovanje ili bar da pokrenu točak promene u svom životu.   

Koje mjesto je tvoj najveći putoholičarski san?

– Meksiko, ponovo najpre zbog ljudi i poznanstava koje sam stekla. Generalno zemlje španskog govornog područja jer mogu da pričam sa ljudima i razmenjujem iskustva. Od bližih destinacija to je Andaluzija, ali i Maroko. Shvatila sam da me privlače zemlje i područja sa toplom klimom i jarkim bojama, kao i Mediteran generalno.

Tvoje prijedlog putovanje za one sa tanjim novčanikom bi bilo…?

– Poseta evropskim gradovima kao što su Budimpešta, Prag, Sofija… Ne treba potceniti tipične turističke destinacije već težiti sopstvenom putničkom iskustvu, svemu onome što se krije iza turističkog prospekta ili standardne preporuke. Putovanje automobilom kroz region ili Srbiju, poseta Drvengradu i Andrićgradu mogu da se pretvore u nezaboravnu avanturu. Ponekad je za kvalitetno putovanje potrebnije više mašte nego novca.  

Priče sa Jeleninih putovanja možete pronaći na njenom blogu Snovi u koferima

Autor: Ružica Ostojić – pustolovi.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *