Jedrenje: Moje iskustvo

Kada uplatite jedrenje i kada počnete u svojoj glavi da unapred pravite sliku i priču o tome kako će vam biti, šta ćete raditi tamo ili šta želite da radite, verujte, nema nikakve veze sa onim šta će vam se stvarno desiti. Sto puta je bolje.

Imala sam želju da jedrim i da probam i taj način letovanja već zadnje dve godine, međutim, moje društvo, tj. ekipa, koliko god delila sa mnom tu želju, nikako nije mogla da se uskladi s terminima godišnjih odmora, nisu ni želje gde bi jedrili mogle da se poklope, pa sam ja u februaru (pre sajma turizma) uzela stvar u svoje ruke, na netu našla par jedriličarskih društava, poslala svima mail i na kraju odabrala ono što se meni činilo najinteresantnijim i najzanimljivijim.

Avgust, Grčka, Kiklade

Ukrcavanje na jedrilicu, upoznavanje sa ostalim delom ekipe koja će jedriti sa nama i krećemo. Iako nas je skiper unapred upozorio da u regiji Kiklada na Egejskom moru u avgustu zna da strašno duva vetar želja čitave ekipe da idemo ka Mikonosu je bila veća i jača.

Prvi dan, osmesi na licu, velika očekivanja i adrenalin. Otisnuli smo se na more i krenuli ka rtu Sounion, koji je najjužnija tačka na Atičkom poluostrvu u Grčkoj. Tu se nalaze i ruševine Posejdonovog hrama. Prema mitu, na rtu Sounion kralj Egej čekao je povratak svoga sina Tezeja iz borbe sa Minotaurom. Tezej je po povratku iz ove iscrpljujuće borbe zaboravio na dogovor s ocem i nije zamenio crna jedra belim, te je kralj Egej, ugledavši crna jedra, mislio da mu je sin mrtav i bacio se sa vrha litice u more, koje se od tada zove egejsko.

Foto: Ivana Kovačević/Rt Sounion
 
Foto: Ivana Kovačević/Rt Sounion

Večera u taverni na plaži i srećni i zadovoljni u krevet koji se ljuljuška u uvali pod vedrim nebom.

Oduvek smatram sebe jakom osobom, ali more može da vam dokaže da i nije baš tako. Iako je jutro obećavalo posle ukusnog doručka na brodu krenuli smo dalje u avanturu.

Nemojte jesti puno na brodu inače ćete deo puta provesti na zadnjem delu broda blizu morske pučine sa velikom mučninom. Pristalica sam da nešto loše uvek donese nešto dobro, tako je bilo i ovog puta. Zbog mog stanja neplanirano smo se usidrili da ručamo i odmorimo na ostrvu Kitnos.

Malo ostrvo na kome vreme stoji. Sve je opušteno, mirno i funkcioniše polako. Na jednom delu ostrva sa planina se spušta izvor tople vode. Mi smo se kupali na mestu gde se potok uliva u more i voda je toliko topla da nije izdrživo biti više od pet minuta u vodi. Mogu samo da zamislim koja je toplota vode onda na izvoru.

Posle ručka koji je veći deo ekipe ocenio kao najbolji obrok koji su imali na ovom putovanju (nažalost ja nisam mogla preterano da uživam u njemu zbog mučnine koja mi je i dalje pravila problem) nastavili smo dalje ka ostrvu Siros i malom selu Finikas. Neplanirano popodnevno zadržavanje na Kitnosu nam je priuštilo jedrenje po mraku i vetru do Finikasa.

Foto: Ivana Kovačević/Kitnos
 
Foto: Ivana Kovačević/Kitnos

Kada krenete na letovanje, tj. na jedrenje, pakujete se kao da idete na mesec dana puta, tokom dana je jako toplo ali na svu sreću izdrživo zbog vetra koji duva i koji vam i pokreće jedrilicu, ali zato čim počne da se smrkava potreban vam je duks, vetrovka, patike..kao da ste krenuli na zimovanje. Sve u svemu koliko god stvari ponesete na kraju obučete dve majice, jedan šorts, majicu dugih rukava, jaknu i naravno kupaći. Ono što je bitno znati, a što sam ja tek na putovanju shvatila je da nikako stvari ne treba da pakujete u kofer već u neku mekanu tašnu. Kofer se šeta po kabini, blokira vam vrata, dok mekane torbe zateknete gde ste i ostavili.

Narednog dana nam je vetar koji je stravično duvao pomogao da brže nego što smo mislili i očekivali stignemo na Mikonos. Jedrilica se skroz iskrivila na jednu stranu, jedra su bila puna. Znate onaj osećaj kada gledate trke jedrilicama na TV-u i baš želite da doživite to i osetite taj ludački adrenalin!? E pa, baš taj osećaj.

Isti taj vetar nam je pravio velike probleme pri usidravanju u luci, bacao nas je par puta baš jako o dok, ali uspeli smo da se na kraju vežemo.

Mikonos ili prevod sa Grčkog – masa kamenja ili stenovito mesto, nalazi se u centralnom delu Egejskog mora i mogu slobodno da tvrdim da je jedno od najkosmopolitskijih mesta na svetu. Prelep gradić sa belim kućicama, plavim prozorima i vratima, popločanim ulicama i simbolom grada – vetrenjačama. Opet sa druge strane će vas dočekati plaže sa dnevnim žurkama, najvećim svetskim di-džejevima i žurkama do zore.

Sve sam to znala i pre polaska, pogledala sam brdo slika na netu i pročitala puno tekstova o ostrvu međutim kada se nađete tamo i kada vam je dostupno da uživate u svemu tome punim plućima, taj osećaj ne može da se prenese na papir, prosto morate da ga osetite i doživite.

Foto: Ivana Kovačević/MIkonos
 
Foto: Ivana Kovačević/MIkonos

Kada putujete na određene destinacije jedva čekate da stignete i da uživate na mestu koje ste odabrali za odmor. Razlika na ovom putovanju od ostalih je to što prevozno sredstvo, jedrilica, vam služi da uživate i dok putovanje traje. Tako smo mi pri povratku sa Mikonosa i vožnji ka Ermoupoliu imali sreće da naletimo na delfine.

Ermoupoli, gradić koji je upravno sedište Kiklada, čitav sija od belog mermera kojim je izgrađen. Znate ono kad kažu da svuge gde odeš bar te po nečemu upamte, e pa nas definitivno neće zaboraviti. Luka se nalazi u centru grada, a tamo i naš jedrenjak. Počelo je sa gitarom i našim pesmama a završilo se sa brdom girosa, alkohola, glasne muzike i smeha.

Sunce i novi dan, doručak, grčki jogurt sa voćem i medom, još malo obilazimo grad i nastavljamo dalje ka Kei.

Foto: Ivana Kovačević/Ermupoli
 
Foto: Ivana Kovačević/Ermupoli

Vetar nam nije išao baš na ruku ili što bi u ovoj situaciji rekli na jedro pa smo laganom vožnjom uspeli da se na prednjem delu broda sunčamo, slikamo i uživamo u vožnji.

Inače, dok brod ide nije pametno silaziti u kabine jer izgleda i osećate se kao da ste na rolerkosteru.

Tu noć smo se usidrili na jednom maloj plaži u uvali. Ono u čemu sam uživala je buđenje dok vas talasi blago ljuljaju, oblačenje kupaćeg kostima i skakanje u more dok još svi spavaju.

Na ostrvu Kea plaža je bila peskovita, uvučena i ušuškana između stena i plivanje do nje dok se razbuđujete je neprocenjivo iskustvo i uživanje.

Foto: Ivana Kovačević/Kea
 
Foto: Ivana Kovačević/Kea

Bitna stvar kada ste na otvorenom moru je da vaše želje gde dalje putujete, ka kom ostrvu dalje želite da jedrite, isključivo zavise od vremenske prognoze i jačine vetra koji se očekuje. Najavljeno je da se sprema jak vetar i da je bolje da se približimo kopnu pre večeri. Zato smo se uputili ka Vouliagmeniu, dedinju Atine. Luksuzno odmaralište sa fensi klubovima, restoranima, kafićima.

Napomenula sam da nismo uspeli da sami skupimo ekipu za jedrenje pa smo uplatili preko jedriličarskog kluba i oni su nam oformili ekipu. Mi smo imali srece, dobili smo ludu ekipu, sa kojom smo se smejali po čitav dan. Jedrilica je velika pa kada želite i kada vam prija imate mogućnost da se osamite i uživate, a takođe imate mogućnost da sa ljudima na jedrilici se dobro šalite i uživate u grupi. Verujem da na jedrilicu ne idu ljudi koji ne mogu da se uklope. Takođe veliku ulogu u tome kako ćete se provesti imaju skiperi. Nas su vozili i upućivali nas u sve bračni par skipera koji nam je pokazao i uputio nas u njihov život na moru.

Šta znači ekipa dokazali smo taj dan u Vouliagmeniju gde smo prvo u 11 uveče po srpskom, a onda i u ponoć po grčkom vremenu, po osnažnom vetru na palubi uz gitaru dočekali moj rođendan. Kada ste rođeni leti, imate tu mogućnost da na najlepšim destinacijama sveta dočekujete svoj rođendan. Ja ću ovaj na jedrenju dugo pamtiti.

Foto: Ivana Kovačević
 
Foto: Ivana Kovačević

Za ovih sedam dana mnogo sam toga videla, doživela, osetila, upoznala neku novu sebe koju u normalnim situacijama na kopnu ne zapazite i ne primetite. Upoznate neke nove, drage ljude, izgubite pojam o vremenu i uživate u stvarima o kojim ne vodite računa, a nalaze se oko vas.

Sunce, more, vetar, osmeh na licu i draga osoba pored vas da podelite sve to. Ma šta više možete poželeti? Neprocenjivo iskustvo. Ako vam je jedrenje želja, prepustite se toj avanturi nećete zažaliti.

Autor: Ivana Kovačević

Preuzeto sa: b92.net

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *